Mnogi smatraju kako su gume jednostavno i samo gume te da će jednako dobro raditi svoj posao bez obzira na uslove koji stižu s godišnjim dobima.
Ali to i nije tako. Posebno je opasno kad je vreme vlažno, a temperature od nule do sedam stepeni, jer to malo ko doživljava kao – zimske uslove.
Naime, vlažan asfalt i u hladnom vremenu izgleda slično kao vlažan asfalt pri toplom vremenu, pa vozači ne prilagođavaju svoju vožnju uslovima i na način na koji bi to trebali. Kada su ulice potpuno suve, letnja guma će čak i pri temperaturama ispod 5 stepeni zaustaviti vozilo nešto pre nego zimska guma.
Poređenja radi kočenje sa 100 km/h do potpunog zaustavljanja upućuje na to da prosečna zimska guma to učini za 41,5 metara, a letnja za 39,5 metara. Međutim, na mokroj površini pri istoj brzini i temperaturi zimska će guma stati za 65,7 metara, a letnja za 70,5 metara. Na snegom ili ledom prekrivenim ulicama o poređenju zaustavnog puta ne treba ni trošiti reči. Zimska guma je apsolutni pobednik.
Reč je o potpuno drugačijoj smesi, ali i konstrukciji gaznog sloja gume. Budući da zimi ne hodamo u papučama, nego zimskim cipelama – isto tako važi i za automobile.
Još jedna velika zabluda vezana za zimske gume opisana je izrekom – "dosta je da ih stavim na pogonske točkove".
Zakon kaže – sve četiri gume moraju biti zimske da bismo imali zadovoljavajuću zimsku opremu.
Naime, većina vozila danas je s prednjim pogonom i ako stavimo zimske gume samo na prednje točkove, vrlo verovatno ćemo imati velikih problema sa snegom prekrivenim i ulicama, posebno pri većim brzinama.
Može nam se lako dogoditi da dođe do nestabilnosti zadnjeg kraja vozila i bočnog otklizavanja.
Jer, upravo su zadnji točkovi na vozilu zaduženi za stabilnost vozila po pravcu.